Vojvotkinje su prvi klub američkog fudbala u Srbiji ,koji je imao samostalne sportske pripreme u vidu letnjeg kampa u Karatašu. Pripreme su trajale 10 dana, i obuhvatale su po 3 dnevna, izuzetno intenzivna treninga.
 |
| Dolazak u kamp Karataš, prvi deo |
Za 10 dana je:
- pretrčano 80km
- preplivano 27km
- urađeno 850 sklekova
- pojedeno 30kg belog mesa
- popijeno 500l vode
- sahranjen 1 par patika
- psihički iscrpljeno 2kom trenera
- veliko samopouzdanje stekao tim
 |
| Dolazak u kamp Karataš, drugi deo :) |
Dok se ženski klub američkog fudbala truckao u busu za Kladovo nije nam ni padalo na pamet, čak ni okvirno kako će naše pripreme u kampu Karatas da izgledaju. Prelistale smo program treninga i režim dana koji će nas čekati i u tom momentu se sve činilo teško ostvarivo. Da smo izvukle maksimum, jesmo.
Bile smo smeštene u bungalovima novije gradnje, odmah pored fudbalskog terena. Dan nam je počinjao u sedam ujutru, gde su uloženi sizifoski napori da se devojke probude. Alarmi su zvonili periodično od pola sedam do sedam dok sve devojke ne izadju, da bi tek onda tek svi zajedno išli na dorucak. Kako gladnim devojkama tada objasniti da ne smeju jesti previše, jer ipak treba u osam trčati jutarnje krugove da se razbudimo. Neke su nažalost prvih dana imale poteškoća kad je krenulo da se trči, pa su sledeći put pažljivije jele.
 |
| "Švedski sto je posle nas uvek bio opustošen" |
Jutarnje trčanje je ubrzo postao ritual za pamćenje, tokom kog se psovalo i kukalo. Sama filozofija trčanja je prilično jednostavna, prvi dan smo trčale 20 krugova oko fudbalskog terena, što je trebalo da izađe 5 km. Ali devojkama đavo nije dao mira te su išle u upravu kampa da pitaju za tačne dimenzije terena. Uglavnom, trčale smo više od planiranog, ali to nam je samo imponovalo na kraju, jer smo tokom trčanja svaki krug pozdravljali aplauzom. Pravile smo svakakve varijacije, kako bi psihički izdržale monotoniju trčanja sat i plus vremena u krug. Imale smo svaki dan plejlistu pesama koje su nam brisale znoj sa cela. Zanimljivo je to što u kampu Karataš je po prirodi veoma vetrovito, jer je kamp uz sam Dunav, ali nekim čudom Dunav nam nije slao vetar, jedini prizori oko nas su bile koze koje je čoban terao svako jutro i veče preko poljane, i izlupana roza limuzina sa desne strane terena. Mislim da nam je ćutanje najteže palo jer smo ipak žene. Posustajalo se, žuljeva je bilo sve više, patike su počele da se cepaju, kolena i ligamenti su nas neizmerno boleli.
 |
| Intenzivni treninzi, 3 puta dnevno, 10 dana. |
Posle trčanja bismo lagano odradili vežbe snage, ili igrale neku grupnu igricu sa loptom. Neko bi rekao da igre poput ćorave bake i između 4 vatre nemaju veze sa američkim fudbalom, ali naši treneri su hteli sveobuhvatno da istreniraju naše telo i psihu, i da obuhvate na što zanmljiviji način sve oblasti telesnog jačanja.
 |
| Treninzi nisu samo bili posvećeni američkom fudbalu. |
U podne bismo imali naizmenično po danima, ili trening u teretani, ili trening u bazenu. U jednom momentu su se ostali timovi sa kampa zapitali šta mi to treniramo uopšte, jer kad god bi nas videli mi ili smo trčale ili plivale ko kučići po bazenu. Kako su dani odmicali ljudi su primećivali da nosimo kopačke i da uveče u šest imamo trening koji će otkriti radoznalim posmatračima prirodu našeg sporta. Taj trening pred večeru je bio najzanimljiviji jer smo tada vežbale akcije i taktiku flag fudbala. U jednom momentu usled raznih bolova, nekolicina devojaka je preskakalo taj trening pa je bilo otežavajuće odraditi neku akciju jer nismo imale tu predstavu da će nas na utakmici biti više I da će svi delovi terena i sve pozicije biti pokrivene. Nakon tog poslednjeg treninga smo odlazile na večeru, gde je švedski sto posle nas uvek ostajao opustošen.
 |
| Trening u vodi. |
Devojke su mnogo ojačale kako mentalno tako i fizički nakon ukupno 30ak treninga. Na teži način smo osetile šta to znači reč tim, jer smo greške jednog sve plaćale. Svađa nije bilo, samo je bilo puno jakih osećanja i energije koju smo kanalisale kroz druženja po sobama, gledanje filmova pred spavanje, igranje karata. Odnosi u timu nisu mogli bolji da budu, zaista van svih očekivanja. Koliko god vremena da smo provele na terenu, kamp je bio poprilično izolovan od sveta i funkcionisali smo u tom malom svetu svesne da što pre se adaptiramo, to je bolje za nas. Jer smo prvenstveno trenirale kao ljudi, pa onda kao sporitsti. Naš tim je sastavljen od različitih karaktera, i kao takav uspešno je prošao ove pripreme.
 |
| Trening američkog fudbala. |
Poslednjih dana smo se združili sa timom iz Beograda, koji trenira Korfball, sport holandskog porekla, koji je mešavina fudbala košarke i rukometa i čije ekipe se sastoje od muških i ženskih igrača. Momci iz korfbala su dolazili na večernji trening i oprobali se u igranju odbrane, što im se svidelo a nama olakšalo igru, s obzirom da smo bile u deficitu sa igračima odbrane usled povreda. No trava na tom fudbalskom terenu je bila toliko mekana i uredna da je nekima čak bilo zadovoljstvo da se prospu po njoj.
 |
| Jedan par patika je morao biti sahranjen. |
Zahvalile bi smo se našim trenerima, koji su nam na najbolji mogući način dočarali koliko telo mora jako da radi i um da bude jak, da bismo došli do željenog cilja, a i više.
 |
| Siniša i Đole :) |
Đole, Siniša, do neba smo vam zahvalne! Pokazali ste nam šta znači biti SPORTISTA. Pomerili ste naše granice. Promenili ste nas na bolje! Hvala vam!
 |
| Pravi Siniša, i naravno Đole. |
Sve u svemu, kao i svaki kraj, kad je došlo veče pred dolazak kući, to nam je teško palo. Toliko smo se navikle na taj ritam da smo htele što više iskustva i sećanja da ponesemo kući i prepričamo ostatku tima. Pripreme su nam pomerile granice na neverovatne načine, proširile vidike, i podigle samopouzdanje. Sve što znamo je da ćemo se za sledeće pripreme potruditi da nas ide što više, jer smo sad tek uvidele koliko je bitno kad se nešto gradi, da se gradi ozbiljno i da temelji budu što jači, jer će ti temelji biti srce koje će kucati još mnogo godina.
 |
| Đerdap - Beograd... - Novi Sad |
Uspele smo, i opravdale smo titulu prvog tima ženskog američkog fudbala na Balkanu.
Hat hat jedan dva tri, Duchesses!
